Dragi profesore Markoviću, Vaša ponuđena rešenja su odlična u nekim dobrim uređenjima, ali u uređenju gde " pametnu poresku politiku, strogu nezavisnost i visoku stručnost tela koja dele novac" određuju upravo oni koji su za pomenutom filmu dali novac (na našu žalost, nije to jedini film), bojim se da nam ne ostaje ništa drugo, nego da budemo bučni... Konkurs za otkup knjiga NBS je još jedna sramna stranica iste knjige, istih autora...
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 04 oktobar 2010 15:43
thinking maize@ autoru
Poštovani g-dine Markoviću, kad već pomenuste filmove, zar već zaboraviste onaj slučaj od pre par godina kada je jedna TAKVA MINISTARKA (inače dijaspore!) dala pare za "projekat autorskog filma" jednom mladom autoru, kome je to trebalo da bude prvi film!? A ova javnost to ne saznaje iz "novinstva" i medija u sopstvenoj državi, već iz renomiranog kanadskog časopisa "Toronto star", koji onako uzgred dodaje da je ta g-đa u izvesnim "više nego prijateljskim odnosima" sa gorepomenutim mladim autorom!? U još jednom uzgred, ta AFERA nikad nije ni DEMANTOVANA, a kamoli da je njihove učesnike neko pitao "kud se dede car Nemanje blago" potrošeno "glede" pomenutog filma?! I ko će već da pamti Janjuševića i Kolesara!? Uostalom, "ko to behu Janjušević i Kolesar", zapitao bi se "EU-ropski" "srpski" "funkcioner"?!
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 04 oktobar 2010 15:48
Odbrana i poslednji dani
Negde se i ulaže u kulturu. U Švedskoj, recimo, oko 6,5 milijardi kruna svake godine (1kr. oko 11 dinara). Kenet Johanson, generalni direktor nacionalnog saveta za kulturu Švedske na pitanje šta je za njega lično kultura kaže:
- U užem smislu, kao i za većinu ljudi; ona je muzika, literatura, teatar, kinematografija. Takođe, ona za mene nije prvenstveno pitanje identiteta određene grupe, naroda. Ona je za mene pre svega uporište stvaranja, formiranja života tog koji živimo, činilac koji nas može povezati u svojevrsnu porodicu bez obzira odakle smo.
Iz ovog se može zaključiti da veliki deo tih sredstava ide na multikulturna ostvarenja i da tu vrlo malo ima mesta za švedski identitet.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 04 oktobar 2010 15:55
Peter RV
Oni intelektualci koji su izcenirali peti Oktobar treba vjecno da se stide sto su bili igracke u rukama CIA i neprijatelja Srbije.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 04 oktobar 2010 20:12
Vlada Kanada
Pevali su Labudovu pesmu, ali po notama i pod dirigentskom palicom obaveštajnih službi Amerike, Engleske i Nemačke. A i svi rezultati tog pevanja odgovaraju tim službama i nekolicini njihovih među nama. Onima, kojima je pevana, nije nikako. Oni posledice još uvek osećaju u svojim gladnim stomacima i životu bez perspektive. Neko bi ove godine nazvao godinama koje je pojela "demokratija".
Preporuke:
0
0
6
utorak, 05 oktobar 2010 05:22
Srboljub Savic
Karadjordjeva (malo) pa Miloseva Srbija, slala je
svoje sinove (retko sirotinju)u Evropu-Austriju,
Nemacki i Francusku "na skole".
Jos tada, kompleksirana Srbija, docekala ih je
golobrade, zanesene nevidjenim "cudima", kulturom
tih zemalja i ..., davala oreol intelektualaca i
ne retko, poverenje u njihovu sposobnost da vode
politiku.
Od 45-te, krece juris na diplome-uslov samoprogla-
senja - intelektualac sam ja, bre! Kako je trziste (da, postojalo je i tada trziste i pijace)potraznje
raslo preslo na otvaranje dodatnih fabrika intelektualaca i najvisih titula.
[Ranih 60-tih, javno izreceno-"da se nisam vratio iz Pariza, na svakom cosku Beograda bi stajao Dr.",
kostalo je uvazenog profesora posla i karijere.]
Ni danas, Srbija ne zeli da prihvati da politicar
moze da bude intelektualac (teoretski), da intelektualac nije to, ako hoce da bude politicar.
Isto tako, covek moze da promeni profesiju, ali
posle skolovanja i pripreme za novu, ali ne i da
bude profesor, lekar, pa (ili jos i) politicar.
Kakvi su intelektualci umislili da spasu narod
2000-te, vidi se po danasnjem bilansu. Unistena
privreda (vodjena golom reci-tranzicija) nije ni
mogla da stvori nadgradnju-kulturu, a visoko
obrazovai sloj (stvaraoci, nabedjeni intelektualci i ostali) je doveden do materijalne i moralne bede.
Intelektualci imaju mesto i ulogu u svakom drustvu
ali ne u politici. Oni nece organizovati drzavnu
upravu, institucije (prosvetu, zdravstvo,...) podici poljoprivredu i industriju, kao ni finan-sijski sistem, ... bez kojih nema napretka drustva,
drzave, ni "'leba".
Intelektualcima u Srbiji danas, ostaje da rade-stvaraju (i u bedi)ukazuju na mogucnost i pogubnost jos jedne "revolucije",da na stvaarlacki nacin kritikuju skretanja, lazi, ... budu svetlost
narodu a ne pomracitelji.
S. Savic
Preporuke:
0
0
7
utorak, 05 oktobar 2010 11:35
@@
"srpska inteligencija" se toliko ispromašivala zadnjih decenija da je ti za Riplija , međutim ,nema više seljaka da vadi trnje.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 06 oktobar 2010 14:25
thinking maize@ Srboljubu Saviću
Poštovani, slavni ngleski istorik Arnold Tojnbi u svom glavnom delu "Proučavanje istorije" citirao je u tom svom delu sledeće stihove Mereditove poeme "Zaveštanje lepote", misleći na intelektualce sa Balkana, koji su se "nenormalno" oduševljavali Zapadom: "Njihovi mudrijaši
videli su
električno svetlo
na Zapadu,
i dođoše
da ga obožavaju!"
"Glede" nekih naših intelektualaca i njihove opsednutosti Zapadom, evo i redova iz "Opsade crkve svetog Spasa" našeg prozaiste Gorana Petrovića:
"Divna Tanović je bila kći akcionara beogradskog Đurđa Tanovića, jednog od osnivača Društva za trgovinu godinama Novog doba. Kraljevina Srbija je početkom XX veka pokušavala da zastigne izmaklu Evropu, pa su nedostajući periodi nabavljani naveliko, uglavnom posredstvom ovog udruženja. Kupljena razdoblja do-premana su lađama, niz Dunav, u hiljadama vreća. Šta su one podrobno sadržale moglo se ustanoviti tek na beogradskom pristaništu, nakon razvezivanja tovara. Bolja godišta prošlih i budućih značajnijih epoha izdvajana su za Dvor, Državnu blagajnu ili su izlagana na aukcijama zatvorenog tipa, gde je samo desetak ino-stranih dana vredelo koliko i cela dedovina. Ostatak, zapravo najveći deo, sumnjivog izgleda, neretko i žižljiv, razmeravan je u novinske fišeke i preprodavan po srbijanskim varošima, u običnim radnjama mešovite robe. Društvo za trgovinu godinama Novog doba ostvarivalo je veliku dobit. Pogotovo zato što evropski partneri zauzvrat nisu tražili novac, već posebnosti odavno nestale na Zapadnim stranama. Onim istim nabreklim lađama, samo sada uz Dunav, putovale su zdravice, probrana snoviđenja, bajalice protivu uroka, šare, zmajeva krljušt, veština da se salije strah-domaća sadašnjost je čilela, posvuda se stanilo tuđinsko prošlo i buduće. U zbunjenim vremenima, umešnim špekulacijama, Đurđe Tanović se počeo izdvajati kao jedan od najmoćnijih beogradskih trgovaca."
Ako Vam ni to nije dovoljno, samo jedna Kustina reč: PROVINCIJALCI!
Preporuke:
0
0
9
sreda, 06 oktobar 2010 18:31
Sten
Gospodine Markovicu,
Nemojte da opravdanje za upotrebu tudjica trazite u postmodernizmu kada mozete da umesto reci "performens" (engleski performance) upotrebite lepu srpsku rec izvedba.
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 07 oktobar 2010 05:04
Izvrsna analiza
Cak i na ovakvom jednom sajtu, koji posecuju uglavnom prosveceni i kriticki nastrojeni ljudi, vidi se glavna srpska mana: nesposobnost da se prepoznaju osnovni problemi, kao i prilozi koji daju najbolje analize tih problema! Tako je i ovde izostao kompliment koji autor Markovic aposlutno zasluzuje: on je jedan od retkih koji danasnju duhovnu i intelektualnu bedu Srbije (i ne samo Srbije) argumentovano povezuje sa gubitkom povlastene uloge koju su intelektualci imali pre 90-ih godina proslog veka! "Ispavsi" iz drzavnih jaslica, snalazili su se kako su znali i mogli - pozamasan broj zalegao je u Soroseve jaslice! Na isti nacin - uz "blagoslov" i novcem belosvetskih "globalista" - promovisane su i nove knjizevne "velicine": polupismena srbomrziteljka Srbljanovic, apsolutno nepismeni srbomrzitelj Vidojkovic, podli srbomrzitelj Arsenijevic, umisljeni pisci a iskreni srbomrzitelji Dereta i Ugricic... Gospodine Markovicu, bilo bi preko potrebno da svoju superiornu tezu o uzrocima danasnje intelektualne bede pretocite u sire razmatranje, dakle u knjigu!
Ne mogu odoleti, a da "Stenu" ne odgovorim u vezi sa njegovom primedbom o "engleskoj" reci "performans", umesto koje bi on upotrebio srpsku rec "izvedba" (ili bi srpskije bilo reci "izvodjenje"?). Prvo, te dve (ili tri) reci ipak ne pokrivaju ista znacenja! Drugo, gosn. Markovic je ovaj "postmoderni" termin upotrebio u ironicnom kontekstu. Trece, i najvaznije - otkud Vama, Sten, engleski "nick", kad imate nesto protiv termina koji u medjuvremenu nije samo engleski, nego je deo jednog naucnog (ili kvazinaucnog) "diskursa" (da ne trazimo sad i za ovaj termin "srpsku rec"). Naucimo se, Sten, da cenimo ono sto nam analiticari ponude, umesto da ih kritikujemo kad god nesto sami ne razumemo! S postovanjem, Djuro. Eto, meni se "Djuro" svidja vise nego "Sten"!
.jpg)
- U užem smislu, kao i za većinu ljudi; ona je muzika, literatura, teatar, kinematografija. Takođe, ona za mene nije prvenstveno pitanje identiteta određene grupe, naroda. Ona je za mene pre svega uporište stvaranja, formiranja života tog koji živimo, činilac koji nas može povezati u svojevrsnu porodicu bez obzira odakle smo.
Iz ovog se može zaključiti da veliki deo tih sredstava ide na multikulturna ostvarenja i da tu vrlo malo ima mesta za švedski identitet.
svoje sinove (retko sirotinju)u Evropu-Austriju,
Nemacki i Francusku "na skole".
Jos tada, kompleksirana Srbija, docekala ih je
golobrade, zanesene nevidjenim "cudima", kulturom
tih zemalja i ..., davala oreol intelektualaca i
ne retko, poverenje u njihovu sposobnost da vode
politiku.
Od 45-te, krece juris na diplome-uslov samoprogla-
senja - intelektualac sam ja, bre! Kako je trziste (da, postojalo je i tada trziste i pijace)potraznje
raslo preslo na otvaranje dodatnih fabrika intelektualaca i najvisih titula.
[Ranih 60-tih, javno izreceno-"da se nisam vratio iz Pariza, na svakom cosku Beograda bi stajao Dr.",
kostalo je uvazenog profesora posla i karijere.]
Ni danas, Srbija ne zeli da prihvati da politicar
moze da bude intelektualac (teoretski), da intelektualac nije to, ako hoce da bude politicar.
Isto tako, covek moze da promeni profesiju, ali
posle skolovanja i pripreme za novu, ali ne i da
bude profesor, lekar, pa (ili jos i) politicar.
Kakvi su intelektualci umislili da spasu narod
2000-te, vidi se po danasnjem bilansu. Unistena
privreda (vodjena golom reci-tranzicija) nije ni
mogla da stvori nadgradnju-kulturu, a visoko
obrazovai sloj (stvaraoci, nabedjeni intelektualci i ostali) je doveden do materijalne i moralne bede.
Intelektualci imaju mesto i ulogu u svakom drustvu
ali ne u politici. Oni nece organizovati drzavnu
upravu, institucije (prosvetu, zdravstvo,...) podici poljoprivredu i industriju, kao ni finan-sijski sistem, ... bez kojih nema napretka drustva,
drzave, ni "'leba".
Intelektualcima u Srbiji danas, ostaje da rade-stvaraju (i u bedi)ukazuju na mogucnost i pogubnost jos jedne "revolucije",da na stvaarlacki nacin kritikuju skretanja, lazi, ... budu svetlost
narodu a ne pomracitelji.
S. Savic
videli su
električno svetlo
na Zapadu,
i dođoše
da ga obožavaju!"
"Glede" nekih naših intelektualaca i njihove opsednutosti Zapadom, evo i redova iz "Opsade crkve svetog Spasa" našeg prozaiste Gorana Petrovića:
"Divna Tanović je bila kći akcionara beogradskog Đurđa Tanovića, jednog od osnivača Društva za trgovinu godinama Novog doba. Kraljevina Srbija je početkom XX veka pokušavala da zastigne izmaklu Evropu, pa su nedostajući periodi nabavljani naveliko, uglavnom posredstvom ovog udruženja. Kupljena razdoblja do-premana su lađama, niz Dunav, u hiljadama vreća. Šta su one podrobno sadržale moglo se ustanoviti tek na beogradskom pristaništu, nakon razvezivanja tovara. Bolja godišta prošlih i budućih značajnijih epoha izdvajana su za Dvor, Državnu blagajnu ili su izlagana na aukcijama zatvorenog tipa, gde je samo desetak ino-stranih dana vredelo koliko i cela dedovina. Ostatak, zapravo najveći deo, sumnjivog izgleda, neretko i žižljiv, razmeravan je u novinske fišeke i preprodavan po srbijanskim varošima, u običnim radnjama mešovite robe. Društvo za trgovinu godinama Novog doba ostvarivalo je veliku dobit. Pogotovo zato što evropski partneri zauzvrat nisu tražili novac, već posebnosti odavno nestale na Zapadnim stranama. Onim istim nabreklim lađama, samo sada uz Dunav, putovale su zdravice, probrana snoviđenja, bajalice protivu uroka, šare, zmajeva krljušt, veština da se salije strah-domaća sadašnjost je čilela, posvuda se stanilo tuđinsko prošlo i buduće. U zbunjenim vremenima, umešnim špekulacijama, Đurđe Tanović se počeo izdvajati kao jedan od najmoćnijih beogradskih trgovaca."
Ako Vam ni to nije dovoljno, samo jedna Kustina reč: PROVINCIJALCI!
Nemojte da opravdanje za upotrebu tudjica trazite u postmodernizmu kada mozete da umesto reci "performens" (engleski performance) upotrebite lepu srpsku rec izvedba.
Ne mogu odoleti, a da "Stenu" ne odgovorim u vezi sa njegovom primedbom o "engleskoj" reci "performans", umesto koje bi on upotrebio srpsku rec "izvedba" (ili bi srpskije bilo reci "izvodjenje"?). Prvo, te dve (ili tri) reci ipak ne pokrivaju ista znacenja! Drugo, gosn. Markovic je ovaj "postmoderni" termin upotrebio u ironicnom kontekstu. Trece, i najvaznije - otkud Vama, Sten, engleski "nick", kad imate nesto protiv termina koji u medjuvremenu nije samo engleski, nego je deo jednog naucnog (ili kvazinaucnog) "diskursa" (da ne trazimo sad i za ovaj termin "srpsku rec"). Naucimo se, Sten, da cenimo ono sto nam analiticari ponude, umesto da ih kritikujemo kad god nesto sami ne razumemo! S postovanjem, Djuro. Eto, meni se "Djuro" svidja vise nego "Sten"!